Od treće konferencije UN o Čovekovoj
okolini i razvoju, održane u Rio de
Žaneiru (1992), kao osnovni smisao
razvoja nacija i država ustanovljen je
termin održivi razvoj (sustainable
development)
Programom Briga za Zemlju (1991) održivi
razvoj je definisan kao poboljšanje
kvaliteta života kroz očuvanje
životnih uslova i očuvanje kapaciteta
ekosistema.
Koncept održivog razvoja zasniva na
integraciji ekonomske, socijalne i
ekološke politike i to tako da se
savremeni razvoj mora orijentisati ne
samo u korist sadašnjih, već i budućih
generacija. Politika razvoja visoko razvijenih
zemalja zasnovana je na privrednom
rastu, što u suštini podstiče
nejednakost i ugrožava životnu
sredinu. Zbog toga su potrebni indikatori
održivosti kako bi iskazali stvarni
nivo održivog razvoja. Najčešće se kao indikator
(pokazatelj) razvijenosti društva
koristi bruto nacionalni proizvod
(BNP) – obim robe i usluga u
ekonomiji određene države. Na osnovu njega države se rangiraju
na „razvijene“ i „zemlje u razvoju“. Problem je što ignoriše mnoge
neplaćene, a jako važne aktivnosti ljudi.Razvojni programi UN predložili su
sledeće indikatore: dugovečnost
života, pismenost i kupovna moć
stanovništva. Treba uzeti u obzir i zdravstvenu i
socijalnu zaštitu, kulturni i
tehnološki nivo stanovništva, stanje
kvaliteta životne sredine, očuvanost
prirodne baštine i
kulturnoistorijskog nasleđa. Problem je ograničenost indikatora,
kao instrumenta za usmeravanje
politike. 

Kvalitet vazduha je jedan od glavnih faktora koji
određuje kvalitet života
 Zagađen vazduh povećava rizik za zdravlje ljudi i
životnu sredinu
 Zagađenost vazduha predstavlja prisustvo jednog
ili više polutanata koji su štetni za živi svet i
materijalna dobra
 Prirodnog porekla
 šumski požari,
 vulkanske erupcije i sl.
 Antropogenog porekla
 sagorevanje fosilnih goriva,
 industrija,
 rudarstvo,
 sagorevanje otpada i sl.

 Materijalno – mehaničko, hemijsko i
biološko
 Energetsko – termičko, jonizujuće,
nejonizujuće, svetlosno
 Izvori zagađenja mogu biti tačkasti,
linijski i površinski
 Trajni i povremeni
 Po karakteru dejstva na organizam:
 Opštesomatska (ceo organizam)
 Nadražujuća
 Alergena
 Kancerogena
 Mutagena itd.

 Emisija – izbacivanje zagađujućih materija i
energija
 Izvor emisije je objekat koji emituje
 Ispust – mesto odakle se emituje
 Kontrolisane i nekontrolisane emisije
 Rasprostranjenje zagađujućih materija – širenje po napuštanju izvora zagađenja pod
dejstvom različitih faktora
 Konvekcija – raznošenje zbog mobilnosti
medijuma u koji se vrši ispuštanje
 Difuzija – širenje zbog ekspanzionističkih
svojstava zagađivača
 Imisija – unos zagađujuće materije u medijum
 Rasprostiranje – širenje kroz medijum
 Depozicija – iznošenje iz medijuma
 Sinergizam i neutralizacija
 Letalne doze i letalne koncentracije

Aktivno uzorkovanje
 podrazumeva dinamičke sisteme, gasni protok, stalnu
aktivnost operatora ili instrumenta (npr. kada se
određuju ukupne suspendovane čestice u vazduhu, pumpa
provlači vazduh kroz filterski sistem tokom celog
perioda uzimanja uzorka)

 Pasivno uzorkovanje
 podrazumeva uzimanje uzoraka gasovite supstance nekim
apsorpcionim sredstvom
 ostavlja se da stoji u određenom delu prostora i posle
određenog vremena se odnosi u labaratoriju na analizu

 Mere se emisione i imisione koncentacije
 Emisione koncentracije su one koje se nalaze u izlaznim
gasovima iz nekog izvora, pre disperzije tih gasova u
okolnom prostoru
 Imisione koncentracije su one kojima se izražava
kvalitet životne sredine u određenom vremenu i
prostoru nakon disperzije izlaznih gasova u okolni
prostor

 Trenutni uzorci – period uzorkovanja manji od
5 minuta (najčešće manje od 1 minut).
Trenutno uzorkovanje je odlika većine
direktno očitavajućih instrumenata za gasove
i pare ali i nekih instrumenata za merenje
aerosola
 Trenutno uzorkovanje može se izvesti
zahvatanjem male zapremine vazduha u pogodnu
posudu, bocu, balon, cilindar i sl.
 Uzorci se mogu stavljati i u savitljive
plastične kese izgrađene od polietilena i
sličnih plastičnih materijala (u koliko
uzorak ne reaguje sa tim materijalom)
 Važno je da uzorak sadrži dovoljno zagađujuće
supstance za pouzdana merenja i više od
količine potrebne za merenje izabranom
analitičkom metodom

 Suspendovane čestice predstavljaju smesu
čvrstih i tečnih čestica koje se nalaze u
vazduhu
 Potiču iz raznih mobilnih izvora -
transportna sredstva
 Stacionarnih izvora - industrija, ložišta
 Fine čestice (PM2,5 – Particulate Matter) (manje
od 2,5 μm) nastaju sagorevanjem goriva u
automobilima, energetskim objektima i
industrijskim postrojenjima, u kućnim
ložištima sagorevanjem uglja, drveta, nafte.
 Grube čestice (PM10) (10 μm i veće) emituju se
kao prašina sa neasfaltiranih puteva,
proizvodnjom i pretovarom praškastih
materijala, obradom metala i kamena,
građevinskim radovima i sl.
 COx, SOx, Nox, O3, polen itd.

 Najčešći način ispitivanja suspendovanih čestica u vazduhu
je njihovo sakupljanje na filteru, a potom određivanje
koncentracije i hemijska analiza sastava.
 Određivanje čvrstih čestica u vazduhu vrši se merenjem
filter papira pre i posle prolaska poznate zapremine
vazduha. Iz razlike masa dobija se količina čestica u
protekloj zapremini vazduha. Ako se masa čestica podeli
proteklom zapreminom vazduha dobija se koncentracija
čestica u vazduhu i izražava se u g(μg)/m3.
 Tipične vrednosti imisionih koncentracija čestica kreću
se od 15 do 20 μg/m3 za nezagađenja ruralna područja, do 200
μg/m3 u gradskim sredinama i 1000 μg/m3 u industrijskim
sredinama.
 Gradski zavod za javno zdravlje, RHMZS, Institut za javno
zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“

, Institut za

medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“
 Granična vrednost imisije (GVI)