Nemanja Krstić

Život je klizav. Ko ne ume da kliza, prirodna selekcija će ga odbaciti, a onaj, ko ume, preživeće i preći na bolju, lepšu i osunčaniju obalu života.

Dolazim iz Pirota, mesta gde je ekologija  svetinja ili grešnica. Litanijama mrtvih umetnika, nepogodama odbačenog sveta, vodim vas na magično putovanje, uzrokovano klimatskim promenama. Neizbežno izmeštanje ljudske vrste sa Zemlje kakvu danas poznajemo je impuls plača naše planete. Svim, dragim čitaocima, upućujem sledeće alegorijske stihove o Zemlji.

Sadi prijatelja sunca i neba;
Ona zasadi zastavu povetarca jastreba;
Okno lepote, visoko uzdignuto;
Ona sadi dom na nebu otisnuti;
Za pesmu i majku ptičju
U tihom i srećnom sumraku čuo -
Visoki hram nebeske harmonije mio—

Ona sadi hladovinu i nežnu kišu,
I seme i pupoljak budućih dana,
I godine koje ponovo blede i rumene dlana;
Ona sadi slavu njenih sviju;
Ona sadi šumsko nasleđe;
Žetvu budućega doba;
Radost koju će nerođene oči videti.

U bremenu znanja i lišću i drvetu,
Zaljubljen u dom i odanost,
I daleka misao o građanskom dobru -
Njeni blagoslovi u komšiluku,
Ko u šupljini svoje ruke slavoluku.
Zadržavaju sav rast cele naše zemlje –
Rast nacije od mora do mora
Uzburka se u njenom srcu kao vrata nebesa.

Svršeni đaci se okreću i blistaju, uranjaju

i zvuk ponovo ustaje,
Viseći nad suptilno tamnim dubinama.
Teče kao planete koje dišu
u svetlucavim vijugama
kao živa svetlost kosina.

Zašto te volim?
Pitaj zašto morski vetar luta,
Zašto je obala u ravni sa plimom,
Zašto mesec kroz nebo vijuga;
Kao pomorski brodovi koji plove
Na sumornoj, nepomičnoj dubini;
Zašto morske ptice lepršaju pramenom;

Gde talasi spavaju

I zvezdani sjaj živi u oblinama znanja!

Stvorenje vitko kao trska,
I tužnih očiju kao srna

Ovde leži bezvremenost podižući glas dok blista:
U drevnoj baladi o ljubavi i borbi
Postavljena u ritmu mistične melodije,
I blede zvezde blistajući na istočnom nebu
Da najavi izlazeći mesec i iskru mladosti

Crvena ruža šapuće strasti,
I bela ruža ljubavlju diše;
O, crvena ruža je soko,

A bela ruža je golubica.

Ali šaljem ti beli pupoljak ruže
Sa rumenicom na vrhovima latica;
Za ljubav najčistiju i najslađu

U ime poljupca želje na usnama i žari pobune nad rezignacijom našom.